Translate

Укупно приказа странице

Претражи овај блог

.

.
.

ШИК?ШИК! Чик!

...

Заједљивци би рекли - скупиле се доконе обожаватељке "Секса и града" да убију још једно послеподне. Благонаклони би се запитали има ли бољег начина да се човек оплемени и издигне на трен из кала свакодневице, него да понекад разговара, зашто да не, и о шику?

О шику као модном феномену, стању духа и свести - шику у Србији - разговарале су жене окупљене на другом рођендану магазина "Грација". / Од шика до шиканирања : Колико је далеко од шика до шиканирања, нисмо успели да чујемо на скупу у "Суперспејсу". Готове одговоре ваљда нико није очекивао. Шик је кад сами себи, како се чуло, покушате да одгонетнете шта је шик (?) (…) Реч шик потиче од француског "chic", што је придев који се употребљава у значењу "укусан, леп, пристао, свидљив, допадљив, помодан"; као именица означава леп спољашњи изглед у складу с прописима моде, добар начин живота. Одмах до речи шик налази се и реч "шикана", француски "chicane" - злоба, кињење, злонамерно стварање тешкоћа. Свако претеривање, али и небрига за ситнице и детаље који многима "живот значе" јесте изругивање шику и, на крају, шиканирање. / Извинити се и с осмехом прихватити пораз > И заиста, може ли жена која је увила трепавице и обула штиклице да буде шик, иако се, можда, није умила и опрала зубе? Може ли шик бити мушкарац који се украсио најновијом марком аутомобила, а никад не стаје на пешачком прелазу? / Одговор је јасан – не. А жене окупљене на трибини "Грације" - водитељка Бранка Невистић, главна и одговорна урединца "Грације" Светлана Прерадовић, балерина Аја Јунг, манекенка Анђелија Вујовић и друге - једногласне су у оцени да у Србији, и поред свега, има шика, а шик је извинити се, али и с осмехом прихватити пораз…. - Видети више Шик у Србији. Објављено 9. јуна 2008. / 10:41:00

...

ПоРтАл

ПоРтАл
САЗВЕЖЂЕ З

недеља, 14. фебруар 2016.

...Непосредно пред бомбардовање Београда, Народна банка Краљевине Југославије је код Федералних резерви у САД имала 41.666 килограма злата

У ДРУГОЈ половини тридесетих година прошлог века кнез Павле је био дубоко свестан европске реалности - да се версајски систем распада и да је Немачка постала полуга која ствара нови поредак. То је значило да у таквој констелацији односа Југославија мора да пронађе своје место.
Увиђајући опасност по земљу и пре почетка Другог светског рата, Савет земаљске одбране Југославије доноси одлуку да се златне резерве полако склањају из Београда. Први део златних резерви пребачен је у Енглеску, у мају 1939. године. Транспорт је извршен разарачем "Београд".
У Енглеску је стигло 980 сандука у којима се налазило 3.379 златних полуга. Народна банка Краљевине Југославије у Лондону је већ имала 225 златних полуга, па је та резерва увећана на 44.886,61 килограм. Према свим расположивим подацима до којих је дошао историчар Миодраг Јанковић, уочи пуча 27. марта 1941. године Краљевина Југославија је поседовала 84.574 килограма чистог злата.
ПОСЛЕ почетка Другог светског рата, када се очекивао напад на Енглеску, одлучено је да се злато хитно пребаци у САД. У Њујорк је из Енглеске транспортован 33.683,51 килограм злата. У енглеском трезору до краја рата је остало 11.203,10 килограма.
Средином 1940. године организована су још два транспорта: злато је повучено из Швајцарске и преко Атине упућено у Њујорк (344 сандука, односно 14.168,16 килограма чистог злата).
Непосредно пред бомбардовање Београда, Народна банка Краљевине Југославије је код Федералних резерви у САД имала 41.666 килограма злата.
Тих дана, тачније 18. марта 1941. године,

субота, 13. фебруар 2016.

Поштар Раде из села Крчмаре...

ПО киши и снегу, али и кад упече звезда, теренском "нивом" или пешице, поштар Раде Јоковић стиже до најзабаченијих села подно старог града Јелеча. На опустелој планини Рогозни онемоћалим старцима једина је веза са светом, а осим писама и пензија, често им носи лекове и брашно, оверава књижице, плаћа струју...
Рогозна заузима огроман простор између Косова и Рашке области и важи за најзапостављенији део Србије. Због беспућа и сиромаштва, са Рогозне се одселило чак 80 одсто становништва, а у планинској забити остали су махом онемоћали старци о којима најчешће нема ко да брине, често ни да их сахрани. Једини човек који их повремено посећује и колико год му могућности то дозвољавају помаже је Раде, поштар из Лукара, села у подножју планине.
Свакодневно из Лукара преко Беланске Раде креће ка Дедилову, Грубетићу, Отесу, Јелечу, Војковићу,

петак, 12. фебруар 2016.

Циљ Свега/ (Starac Sofronije Saharov)



Објављено је 29.10.2015.
(Старац Софроније) / Ревнитељ Православље.
----------------------------------------­----------------------------------------­---------------------------
Није задатак монаха да трудом својих руку служи свету. То је дело мирјана. Световњак се моли повремено, а монах - стално. Благодарећи монасима са земље не престају да се уздижу молитве Господу. У томе је добробит коју свету доносе монаси, јер свет опстаје због молитве. Када ослаби молитва свет ће пропасти.
Шта може монах да учини својим рукама? Зарадиће за дан нешто новаца. Шта је то пред Богом? Са друге стране, једна мисао угодна Богу, твори чудеса. Ово видимо из Светог Писма.

ЛЕКСИКОН ЕЗ

ЛЕКСИКОН ЕЗ
Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА