ОПАЛО ЛИШЋЕ, Бог једино још зна када / Бела Тукадруз

Отпало из циклуса Когито клуб

БЕШТИЈЕ

Да, могу замислити ову ноћ, поноћ,
кад устану нечисти духови усред врења
вина и крви, када у мраку подрума
проходају мачјим ходом – привиђења.

Лепе, интелигентне, бескрупулозне
не рађају копилад , већ – несрећу.
Разврат је бољка кварне душе,
која свуд’ тражи сласт још већу.

Грех дубљи, срозавање у понор
до дна, потпуно. Привиђа ми се то што ће
кроз који час превазићи лудило.

Бештија резонује: Па, шта? Он ме хоће!
Тако почиње Роман града као бунило

(Грех је привлачан, као забрањено воће. )

ПРЕ ТРИ ЛЕТА

(Сећајући се четвртка, 4. августа 1994.)

Постоје села Богу иза леђа,

скоро налик на онај други свет,

надирање флоре и фауне и облака,

и спрудови на крају којих парови

риба реповима праве гнезда у плићаку...

Увукли смо се између густих ракита,

траговима белоушки и збацили

полако свлак...

Њена златна коса расу се по глибу

који се сасушио и