Samoće to čuje se
odbrojavanje
minuti sati ko damari što tuku
o klatno večnosti
vremena dok muk se odbija
u sebi od mnogih jedna ja
u trenu tom prolazna
nesigurno i titravo
ko po reci laka odbačena stvar
počinjem da plutam
......
klicanjem od semena
plod da najavljujem
ko u snu bez glasa dovikujem
u zagrljaj da me uzmu
tamna njedra reke
pa ko u kolevci dete
da me njišu samo njišu
valovima ko rukama
uvis da me dižu
uvis još više
dok od nekad i sad
vrha i dna
njihanje razliku ne izbriše.
